Formula osam sati rada plus osam sati zabave i osam sati spavanja idealno je tipska i nije moguća u Srbiji, smatraju stručnjaci. Ako i neko na poslu provede osam sati, on ostatak dana ne provede odmarajući jer ne zarađuje dovoljno za kvalitetan život. Najbolji odnos radnog i slobodnog vremena ima Danska, u kojoj prosečan stanovnik ima oko 16,31 sat dnevno za svoje lične potrebe.Odnos radnog i slobodnog vremena u jednoj zemlji zavisi od razvijenosti ekonomije i kulture i nivoa siromaštva. Idealno tipska računica je: po osam sati dnevno za rad, spavanje i slobodno vreme.
Formula osam sati rada plus osam sati zabave i osam sati spavanja idealno je tipska i nije moguća u Srbiji, smatraju stručnjaci.
Ako i neko na poslu provede osam sati, on ostatak dana ne provede odmarajući jer ne zarađuje dovoljno za kvalitetan život. Najbolji odnos radnog i slobodnog vremena ima Danska, u kojoj prosečan stanovnik ima oko 16,31 sat dnevno za svoje lične potrebe.
Odnos radnog i slobodnog vremena u jednoj zemlji zavisi od razvijenosti ekonomije i kulture i nivoa siromaštva. Idealno tipska računica je: po osam sati dnevno za rad, spavanje i slobodno vreme. Kod nas to nije moguće jer vlada veliko sirimaštvo, pa ljudi i posle radnog vremena često rade drugi posao. Količina slobodnog vremena zavisi od kvaliteta života koji nije u Srbiji baš najbolji, pa je uvek neophodan dopunski rad - objašnjava sociolog Dragan Koković.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je nedavno napravila istraživanje o odnosu radnog i slobodnog vremena, u kome je uzela u obzir procenat stanovništva koji radi više od 50 sati sedmično, procenat zaposlenih žena sa decom, kao i broj sati dnevno za slobodno vreme. Rezultati istraživanja pokazuju da su Danska, Holandija i Norveška najbolje zemlje za život po tom osnovu. Srbija nije obuhvaćena istarživanjem, ali s obzirom na stopu nezaposlenosti, kao i veliki broj stanovništva koje mora da radi prekovremeno sigurno ne bi bila dobro rangirana po kvalitetu slobodnog vremena.
- U krizi poslodavci traže od zaposlenih da rade prekovremeno, a da za to ne dobijaju naknadu. Po meni ideal, nije čak ni osam sati rada, već tri-četiri, ali da za to vreme može da se zaradi. Ipak, ni duži rad ne donosi satisfakciju, a kvalitet slobodnog vremena zavisi u dobroj meri od novca. Zato i Srbi provode po pet sati dnevno ispred televizora - objašnjava psihoterapeut Zoran Milivojević.